Download!Download Point responsive WP Theme for FREE!

BOJAN I JA 10 GODINA NISMO IMALI DECU: Onda sam rodila sina, a moj muž je saznao da je neplodan! Jeziva tajna me razdire godinama!

Sanela je rešila da sa svima podeli svoju životnu priču, iako će je mnogi osuditi.
Ona je žarko želela dete, ali sa čovekom kog je istinski volela. To je i ostvarila, ali ne na način na koi je planirala.

Ovo je njena ispovest:

“Pre nego što sam se udala bila sam vesela devojka, uvek spremna na zezanje i flert. Pre njega sam bila s jednim dečkom, koji se preselio u Sarajevo i tako sam patila za njim mnogo, mnogo. Bojan (moj sadašnji muž) je odmah počeo da obleće oko mene posle tog momka. Kad smo Bojan i ja počeli da se zabavljamo, mnogo me je gušio i želela sam da pobegnem. Živimo u maloj sredini, to je bilo sramotno, ali ne i retko.

Pobegla sam s jednim čovekom iz drugog sela, divan, predivan. Otišli smo u Beograd, gde smo izlazili i zezali se. Međutim, onda se pojavio Bojan i krenuo da kukumače da se vratim, da me voli… da sam sve njegovo.
Vratila sam se. Vratila sam se jer me je bilo sramota i shvatila sam da s njim mogu da ostarim, a ako pukne bruka, neće me niko hteti. Tad sam već imala oko 25 godina.

Sad je vreme drugačije, onda je tako bilo. Nisam imala mnogo svesti o tome koliko i šta sve mogu. Koliko god da smo imali nezaštićene odnose, jednostavno nisam ostajala trudna! Ja sam bila očajna, on se sklanjao od mene. Na kraju smo postali maltene ko prijatelji. U međuvremenu je počeo rat i u naše selo su došle izbeglice. Među njima i moja najveća prva ljubav se vratila iz Sarajeva.

Taman u tom periodu smo se Bojan i ja venčali. Noć pred svadbu spavala sam sa mojom najvećom ljubavi kako me nikad ne bi zaboravio. Kako bi mi oprostio što ga nisam čekala. Nekako smo se mi skapirali i nastavili smo da se viđamo iako sam u braku.

I eto… negde 1995. godine sam ostala trudna. Rodila sam sina. Nikad nisam rekla nikome čiji je! Mislila sam da niko ne zna. A onda je moj sin počeo da raste i sve više liči na moju prvu ljubav, tajnu ljubav. To je shvatila i sestra mog muža i počela je da me ignoriše i da me nipodaštava. Odnosno, ponašala se kao da ne postojim.

To me je bolelo, ali sam se maksimalno posvetila detetu. Sad je on sjajan momak. A moj muž je godinama kopnio. Dobio je razne bolesti koje su ga iznutra jele. I nedavno je saznao da je neplodan. Taj dan neću zaboraviti.
Sedi ispred kuće i ćuti. I ja kažem šta je bilo… On kaže da mi je sve oprošteno.

Dugo smo plakali… i izmirili se konačno srećni i zadovoljni. A onda je počeo horor! Njegova sestra i familija je krenula da me ignoriše, da ignorišu našeg sina i da se ponašaju ko da nismo rod. Mnogo boli, mnogo…”

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *